Voljela sam ta subotnja jutra, ispijanje prve kafe i spremanje male Ene za šetnju...njene sanjive zelene okice, ručice koje me grle i napućene usne, postali su mi omiljeni prizor svakog jutra kada dođem po nju. Nedelja, dan kada sam bila slobodna, izgledala mi je pomalo nostalgično bez njenih rupica na obrazaima kada me ugleda i vikne "Stigja je Nana".
Naime, ime mi je Neda. Već dva mjeseca čuvam trogodišnju djevojčicu Enu, zamrznuta godina faxa mi je ostavila dovoljno vremena da mogu da pronađem posao. Preko oglasa sam upoznala Mariju, tihu i milu baku koja je tražila pogodnu osobu za čuvanje unuke. Na razgovoru za posao sam prošla bolje nego očekivano, s obzirom da mi moje 23. godine nisu donijele nikakvo iskustvo sa čuvanjem djece.
Strijepila sam od tolike odgovornosti i obaveze, ali čim je Ena ušla na vrata u bijeloj haljinici od tila, osjetih olakšanje, čak i poželjeh da provodim svaki dan u društvu takve princezice. Za njom uđe crni markantni muškarac, neobrijan i neuredno pošišan, pretpostavila sam da joj je to otac. Marija ga predstavi kao njenog sina Vlada, pružio mi je ruku i dalje ozbiljnog izraza lica. Nakon par uobičajenih pitanja, koliko imam godina, da li imam iskustva sa djecom, Vlado predloži da od sjutra dođem na probni rad, složih se i ustadoh da krenem. Na izlasku poljubih djevojčicu u obraz, i pođoh za Marijom ka izlaznim vratima. Pogledala me brizno, stisnula za ruku i kroz sapat izgovorila "Nemoj da brines, svidjece ti se ovdje...ona je divna djevojčica, samo sa Vladom imaj malo strpljenja". Klimnuh glavom kao da sam razumjela.
Dani su mi prolazili brzo, već sam se navikla, svako jutro bi dolazila u njihov stan u 7:30 h. Vlado bi već bio spreman za posao, ispijao bi jutarnju kafu za stolom, poželio mi dobro jutro, prenio važnosti vezane za Enu, i ubrzo nakon toga odlazio. Ena bi spavala obično još sat vremena, do tad bi popila kafu i spremila joj doručak, nakon toga bismo odlazile u šetnju pored mora, u park, vraćale se kući za vrijeme ručka nakon čega bi Ena zaspala, ali samo ako i ja legnem pored nje i pretvaram se da i ja spavam. Brzo smo se zbližile, prosto je bilo nemoguće da je ne zavolim. Vlado je dolazio oko 16 h nakon čega bi ja bila slobodna, uvijek je bio suzdržan i ozbiljnog pogleda, ali kada pogleda u Enu ta maska bi prosto pala. Tada sam mogla naslutiti u njegovim očima brigu i potrebu da je zaštiti od svakog zla na ovom svijetu.
Jednog jutra dok sam spremala Enu za šetnju, začulo se zvono na vratima, krenule smo zajedno da otvorimo, bila je to baka Marija. Ena je skočila od uzbuđenja i pocela da grli baku. Otišle smo zajedno u šetnju, posle pola sata sjele smo u kafić da popijemo kafu, dok se Ena igrala pored nas u kućici za djecu. Marija je pričala o svom sinu jedincu, njegovim poslovnim uspjesima, koliko su ponosni na njega i srećni što imaju unuku, potom je teško udahnula i rekla: " Mila, imaj strpljenja s njim u početku, svašta mu se izdešavalo...možda djeluje grubo, ali je mnogo dobar čovjek. Nije lako kad čovjek ostane sam...". Nisam baš najbolje shvatila šta Marija pokušava da mi kaže, ali mi je djelovalo nepristojno da je ispitujem više od onoga što sama hoće da mi kaže. Bila sam sigurna da se radi o Eninoj mami, ali nisam mogla da pretpostavim šta se desilo s njom, razne pretpostavke su mi se motale po glavi, ali me prekide Enino: "Nana, Nana...ade jujamo". Svaki put mi izmami osmjeh na lice i ustadoh da je stavim na ljuljašku.
Коментари
Постави коментар