Voljela sam ta subotnja jutra, ispijanje prve kafe i spremanje male Ene za šetnju...njene sanjive zelene okice, ručice koje me grle i napućene usne, postali su mi omiljeni prizor svakog jutra kada dođem po nju. Nedelja, dan kada sam bila slobodna, izgledala mi je pomalo nostalgično bez njenih rupica na obrazaima kada me ugleda i vikne "Stigja je Nana". Naime, ime mi je Neda. Već dva mjeseca čuvam trogodišnju djevojčicu Enu, zamrznuta godina faxa mi je ostavila dovoljno vremena da mogu da pronađem posao. Preko oglasa sam upoznala Mariju, tihu i milu baku koja je tražila pogodnu osobu za čuvanje unuke. Na razgovoru za posao sam prošla bolje nego očekivano, s obzirom da mi moje 23. godine nisu donijele nikakvo iskustvo sa čuvanjem djece. Strijepila sam od tolike odgovornosti i obaveze, ali čim je Ena ušla na vrata u bijeloj haljinici od tila, osjetih olakšanje, čak i poželjeh da provodim svaki dan u društvu takve princezice. Za njom uđe crni markantni muškarac, ne